Evo na sastanak hitam …

15

Komunicirati s ljudima preko neta ima svoje prednosti ali i mane. Jedna od prednosti je svakako ta da mnogo lakše i brže možete prekinuti svaki kontakt koji vam se učini kao promašaj. Mana je što procenu osobe možete praviti samo na osnovu napisanog. A to vaganje koliko u rečima ima istine a koliko laži, kićenja, preterivanja ili pak skrivanja nije uvek jednostavno.

U komunikaciji uživo je lakše proceniti šta je od izrečenog istina, jer koliko god obraćamo pažnju na to šta čujemo toliko cenimo i ono što vidimo. Pratimo ponašanje ljudi, njihovu gestikulaciju, manire. Sve one neverbalne signale koji nam pomažu da razdvojimo šta je gluma a šta realnost.

Net komunkacija zapravo i treba da bude uvertira za onu uživo. Jer u nekom će se trenutku pojaviti muškarci kojima ćete poželeti da date šansu za upoznavanje. No pre sastanka isti valja ugovoriti. Sad bi neko pomislio – kakva je to nauka. Pa muškarci jedva čekaju priliku za upoznavanje. E da je uvek baš tako.

Sledi ilustracija.

Elem, rešim da prihvatim ponudu za upoznavanje jednog simpatičnog tipa. Razmišljam – nije baš da sam pala u trans, (naslućujem da on voli malkice da tripuje veličinu), ali valja to uživo proveriti. Kontam lakonski, brzo ćemo mi viđenje utanačiti.

Ali ne lezi vraže.

Kažem mu da sam slobodna u poslepodnevnim časovima predstojećeg vikenda. Razmišljam da je to sasvim prihvatljivo za većinu zaposlenih ljudi. Kao lokaciju predložim centar dela grada u kom živim. To mi su učini razumnim imajući u vidu činjenicu da on jeste a ja nisam motorizovana. Međutim, on mi odmah kaže da je za vikend već isplanirao dešavanja i da je slobodan samo u subotu u 2 popodne. Odgovorim mu da to vreme meni ne odgovara jer imam goste. Da ne bude da nisam predusretljiva kažem mu da možemo da popijemo kaficu i neki radni dan predveče. On na to k’o iz topa odgovara da je jako poslovno zauzet i da radnim danima nikako ne može. Kažem mu ok i završimo priču s onim – u kontaktu smo pa se dogovaramo.

Već posle tog prvog pokušaja dogovora ukapiram o čemu se radi ali rešim da igram do kraja. Kako se sledeći vikend približava on ponovo nudi subotu u 2 i još mi napominje da je u velikoj gužvi ali da bi ipak našao 45 minuta ili sat vremena da samnom popije piće. Takođe mi kaže da mu je ostatak vikenda ponovo prebukiran. Posao, familija blablabla.

Znate, muka je to kad ljudi zaborave šta napišu. Muka živa. A on, vajni zauzeti biznismen, punih izloga i širokog osmeha se izlanuo u pisanju da svake subore u podne dolazi u moj deo grada da igra fudbal s društvom. Zaboravio čovek, ali meni, pun sebe, prodaje žvake. On bi jednim udarcem dve muve, ali tako da ispadne veliki dasa. On kao meni čini uslugu. Moš misliti. A da ne bi možda da zapucam preko pola grada, izmenjam par prevoza i nacrtam se u kafiću njegove zgrade da se on ne deranžira mnogo i neizdangubi.

E pa neće moći. Samo ti brate glumi poslovno ludilo i planiraj kako da sa što manje truda i gubljenja svog nazovi strašno dragocenog vremena i još dragocenije energije napraviš priču o tome kako si sjajan i pažljiv lik. Al’ to da me onako usputno udeneš u po sata slobodno i da mi još glumiš neviđenog džentlmena e taj film gledati nećeš. Fudbal plus riba gratis, to zaboravi.

Kažem mu, finim rečima, da meni taj termin nikako ne odgovara i da je očigledno da mi nećemo uspeti da se dogovorimo oko viđenja. Tu se on oseti prozvanim i uvređenim silno. Krene u priču kako sam nerazumna i netolerantna, kako nemam osećaj za njegove obaveze i zgusnut životni raspiored a kako je on eto hteo da se žrtvuje i čak u moj deo grada dođe….

Kažem mu – nemoj šećeru slučajno da se za mene žrtvuješ, gde da to stradanje i muku tvoju na duši nosim. Nego ti gledaj da devojku u svom ulazu da nađeš. To će ti potaman biti.

Ako muškarac nije spreman da ispoštuje ženu ni pri upoznavanju pitam se a kad će biti spreman. (Bojim se nikad.)

Ako je muškarcu teško i zahtevno kolima da dođe u drugi deo grada za prvi sastanak a šta mu to ubuduće neće biti teško i zahtevno.

Ako muškarac misli da je sasvim u redu da očekuje da mu žena dođe na noge onda je pitanje šta žena od takvog muškarca može da očekuje. (Bojim se ništa).

Zašto se neki muškarci ponašaju tako? E pa ima tu više razloga:

• Postoje muškarci koji rangiraju žene na one oko kojih se valja potruditi i glumiti kulturu i manire i na one kod kojih se ide džukelana stilom. Pa ako prođe prošlo je. Elem, žene za pokazivanje jedna taktika, a one za po kući, sasvim druga.

• Postoje muškarci koji su jednostvno lenji i apatični i kojima je sve mrsko i teško. Koji bi ako ikako može život da im na adresu dođe. Za njih je uvek i sve preterani trud i napor. Ko će to bre da se cima u drugi deo grada, ajte molim vas. (Strašno, bre šta sve žene očekuju).

• Postoje muškarci koji su do te mere utripovani u svojoj umišljenosti da cene da je ono što njima pasuje vrhovni zakon življenja. I nikada ne sumnjajte u to da će oni svoju samoživot prezentovati kao kvalitet. Treba ženama da je čast njima na noge da dođu. (Evo trčim, samo što se saplela nisam).

• Postoje i muškarci koji razočarani nekim svojim lošim izborima i iskustvima skrenu u teorije zavere tipa – sve su one iste rospije. Sad ću ja sledećoj pokazati ko sam i gde je njoj mesto. (Oćeš očeš).

Upoznavanje je savršena prilika za to da se ostavi dobar utisak.

Ne očekuju žene grandiozne gestove ali je standard da muškarac ispoštuje bar minimum uobičajeno kulturnog ponašanja. Ako on to ne razume ili na to nije spreman onda malo šta razume i na malo šta je spreman.

Takav ni jednoj ženi ne treba.

Ostavite komentar