Glumatanje ozbiljnosti

Biti ozbiljan i ponašati se primereno situaciji je nešto sasvim drugo u odnosu na nakaradni manir glumatanja ozbiljnosti. On je najčešće ipak sami smešno karikiranje veličine.
hans-boodt-1006031_960_720

Vidim da je na našim prostorima zaživeo jedan, meni čudan, trend u ponašanju. Elem, sve više ljudi misli da je biti:

  • Namrčen = pametan
  • Namrgođen = uman
  • Namračen = esencija intelekta
  • Nadrndan = ja imam stav
  • Nadrkan = jbt ja imam stav

.

Čini mi se kao da je u toku prećutno takmičenje za najmrguda. To kao da je neki opšteprihvaćen znak za imanje personalitija.

Međutim, dragi moji, ne ide to tako.

Biti ozbiljan i ponašati se primereno situaciji je nešto sasvim drugo u odnosu na taj nakaradni manir glumatanja ozbiljnosti. On je najčešće ipak sami smešno karikiranje veličine. To kao nabere se čelo i namesti seriozna faca i odmah se postaje umna glava. Jbg, ne postaje se.

Na žalost mnogih lakovernih ili utripovanih umnost nije nešto što se može isfolirati. Što se može postići upornim forsiranjem facijalnog spektar odbojnosti. To je u stvari poprilično jeftino maskiranje sopstvene nesigurnosti, odsustva realnih znanja i postignuća. Nekada i manjka običnog, zdravog rezona.

Poziranje grandioznosti polugadljivim i nadobudnim ophođenjem prema drugima je siguran znak nedostatka karaktera i stvarne vrednosti.

Ponekad je, takođe, ta odbojnost maska i štit od drugih. Nešto što bi krhki ego trebalo da zaštiti od napada. Nešto što bi trebalo da poruči – ne prilazi, ne dovodi me u situaciju da ispadnem neznalica.

Tim grimasama se brane slabi a umišljeni. Oni koji bi prečicom do uvažavanja. Oni bez dovoljno suštinskog samopouzdanja. Oni koji misle da će ako se ubace u ulogu ozbiljnosti postati ozbiljni igrači.

Međutim, ne postaje se tako osoba vredna poštovanja. Integritet se ne gradi prezirom i pljuvanjem drugih. Ličnost se ne postaje bahaćenjem i treniranjem snobizma.

Odbiti ljude – to je tako lako. To ide očas posla. Samo ima jedan problem u toj igri. Lako se usput odbiju i oni koji bi se rado privukli. To je frka s glumatanjem ozbiljnosti. To je frka s pozom hladne nedodirljivosti.

Kad ljudi reše da im život bude u dramskim i mračnim tonovima (jer to izgleda tako moćno i štiti od primitivnog puka i gomile) onda nema posle mnogo prostora za kukanje kada takav zaista i postane.

Šta se bira, to i bude.

I za kraj, da ponovim: ozbiljnost je jedno a njeno karikiranje nešto sasvim drugo.

Ostavite komentar