Glup i tvrdoglav, fascinantna kombinacija

29

Biti uporan je dobra osobina. Kažu da je to jedan od ključnih elemenata uspeha. S tim bih se složila. Tvrdoglavost, međutim, nije sinonim za upornost. Niti je vrlina. Pre je odraz infantilne želje da se izgura nešto svoje po svaku cenu. Ima tako ljudi koji kad se neke ideje uhvate, ne puštaju. Teraju svoju priču u maniru – ima da upali kad-tad. Ako ne milom, ono na smaranje. Oni će gušiti i navaljivati dok druga strana ne popusti. Dakle, sistem izluđivanja a ponekad iznuđivanja.

Kod njih je ne postoji odgovor – ne. Oni ga odbijaju kao opciju. Ne odgovara im pa se prave ludi, kao nisu čuli, nisu videli, nisu shvatili… Nije im u opisu mogućih varijanti, dakle, ne važi se.

U muško-ženskim relacijama to obično izgleda tako da vas zainteresovani dasa obasipa porukama. Serijalno i u nedogled. Danima, nedeljama čak. To što na njih ne odgovarate njega uopšte ne uznemirava. On je svoje zacrtao.

Moram da priznam da mi je to do određene mere intrigantno. Uvek se pitam šta li je dotičnom u glavi. Šta on misli da će time postići. Ako žena ne odgovori na 100 poruka odakle ideja da će odgovoriti na 101. Ali, šta ja znam, imaju oni svoje logike.

No, kada se tvrdoglavost udruži s glupošću to je apsolutno fascinantna kombinacija. Tu obično ne znate da li da se smejete ili plačete. Šta budala ume da zamisli pa da krene da propagira to je za priču.

Jedna sledi.

Javi mi se mlađi muškarac. Pogledam profil i shvatim da mi ništa u vezi njega zanimljivo. Ni izgled, ni godine, ni ostatak priče koja je prezentovana. Međutim, bata koncept – nisam zainteresovana – ne kapira. To što na poslatih 10 poruka tipa: ćao, zdravo, javi se, smajli, pa opet ćao, pa opet smajli i srce, ne odgovaram to njega ne zabrinjava. Čovek šalje poruke na dnevnoj bazi u ideji da će jednom da upali.

Opcija ignorisanja je naravno uvek na raspolaganju. Međutim, rešim da mu jasno stavim do znanja da nisam zainteresovana.

Elem, na njegovo: Prava gospodja odgovorii..nesto.

Odgovorim: A šta da ti odgovorim kad nisam zainteresovana.

On se odmah nastavi: Pa bilo staaa. I dodaje: A za sta nisi zainteresovanaaa

Tu počnem da se smejem i kažem mu da nisam zainteresovana ni za šta. Kratko i jasno.

On valjda tužan ili uvređen odgovara: Al ti je foraaa.

Upitam ga da li bi mu bilo lakše da ga lažem i zavlačim. Jel to bolja fora.

I dobijem odgovor: Daaaa… Zanimljivije jee.

Gledam u napisano u neverici,. Čovek je car. Kažem mu da meni laganje nije zanimljivo. No on bi pojašnjenje pa me pita: Jel zbog godinaa. Ili nešto drugo.

Kažem mu da nije moj tip. Da mi se ne dopada ni njegov izgled ni godine. Na to se on zamisli i napiše: Hmmm… Bas nistaaa ne odgovara.

E tu sam se zasmejala. Njemu vala ne bi bilo jasno ni da mu nacrtam. I obojim.

Ono što je meni bilo najfascinantnije u celoj toj maloj epizodi nije to što čovek ne kapira da mu ni 5000 poruka neće pomoći da dopre do mene već to da mu se više sviđa da ga lažu jer je to zanimljivije. Vau!?

On bi valjda da mu ja kažem da je strava lik, da je lep ko lutka i zgodan do bola. Iako odaje utisak neurednog i zapuštenog džibera. On bi da mu kažem da je pametan i zanimljiv. Iako ništa od toga nije ni u naziranju.

A zašto bi on da ga lažem?

Pa zato da bi se umislio i dobio još veći zamah u slanju tupavih i polupismenih poruka. On bi laži pa da zamisli da su istina i da mi onda još orniji servira ideje o upoznavanju i druženju. On bi da se pravimo blesavi jer njemu tako pasuje.

On bi laži jer bi one bile mnogo zanimljivije od onoga što on jeste.

Međutim, sažaljevam slučaj ali meni sve to nije nimalo zanimljivo. Čak ni kao forma zajebancije. Meni je sve to poprilično tužno. Dušo ako si ti glup, ja vala nisam.

Jedno je naša potreba da se zavaravamo i živimo u iluzijama, drugo je da smo skloni da sami sebe nesveno lažemo o mnogo čemu, ali ovakav koncept otvorenog svesnog prizivanja laži se ipak vrlo retko sreće. Pitam se koliko treba biti opaučen po glavi za takav stil razmišljanja. Za tu količinu gluposti.

Još uvek ne mogu da dokučim.

Ostavite komentar