Kome i kako posvećujete svoju pažnju?

51

Nezahvalni ljudi u stvari ne postoje. Postoje samo oni koji loše procene kome i kako treba da posvete svoju pažnju i vreme.

Trebalo mi je dosta vremena da to shvatim. Da se ne osećam k’o retard kad spontano uradim nešto za druge a oni to svojim reakcijom ili uzmu sasvim olako ili potpuno obezvrede. U fazonu – ma jaka stvar. Ili ono, šta se ti koji andrak mešaš.

Da odmah naglasim, nisam nikada bila od onih što očekuju hvalospeve ili sto evrića zauzvrat ali sitan, najsitniji znak zahvalnosti je nešto što je kulturna mera stvari. Elem, i osmeh je sasvim dovoljan.

U tridesetim sam na te stvari ludela, danima bih bila zapitana kako neko može da bude tako bezosećajan i utripovan. No vreme je čudo.

Pa, il’ naučiš il’ ponovo opaučiš.

Sestra je naučila.

To kako će ljudi reagovati na dobro delo, na lep gest, na pomoć je do njih. Ta reakcija je lična karta svakog čoveka. I nedvosmisleno ukazuje na to kako se u buduće valja ponašati.

Ima tako onih koji na dobro reaguju cinično i nadobudno u maniru – ma, moš’ misliti. E pa dušice moje mile, evo skrušeno se povlačim i prepuštam scenu jačim igračima. Onima koji vam imponuju i više gode. Pa nek vam oni čine. Ja se odjavljujem.

Ima i onih što im je reakcija – super je sve to ali mogla si još i ono da uradiš. Mogla sam mogla. Naravno da jesam, sram me bilo što nisam. Trebalo je i muzički želju da vam otpevam. Al’ evo svečano obećavam u budućnosti tih zamerki neće biti. Jer ni mene neće biti.

Ima i onih što im je reakcija cvrkutavi glasić – jao, pa stvarno nije trebalo. Ali im okice kažu istinu. Okice što sijaju zajebali-smo-naivku sjajem. Koga ste šećeri zajebali ne znam. Mene teško.

Ključni problemi u priči o davanju i nezahvalnosti su – sebičnost i alavost jednih i bolećivosti i sindom žrtve drugih.

A zapravo, obe strane tim ponašanjem traže ljubav i potvrđenje sopstvene vrednosti. Jedni vape za tim da se njihov trud uvaži jer na taj način grade sliku o sopstvenoj vrednosti. Drugi pak žive za to da im se stalno čini i ugađa jer je to njihov način da se ubede da su vredni pažnje.

Kada razmišljamo o tome nameću nam se, na prvi pogled, neke suprotstavljene činjenice. Poput onih:

• da svi problemi u ponašanju ljudi kreću od nedostatka ljubavi.
• da se svako ponašanje može promeniti ako se promeni ponašanje okruženja.
• da svakome treba dati šansu.
• da dobrota nije dobrota ako se išta zauzvrat očekuje.

Mi te činjenice ili uvažavamo ili osporavamo ali najčešće biva to da ih tumačimo na pomalo iskrivljen način.

Ako stalno činimo ljudima koji to uzimaju zdravo za gotovo, štaviše, misleći da je to naša dužnost, to nije njihov problem. Naš je. Oni su jasni u svom stavu i očekivanjima a mi smo ti koji radeći uvek isto čekamo drugačiji odgovor. E pa NEĆE ga biti. Sve dok se ne prekine ustaljeni obrazac ponašanja.

E tu dolazimo do istine koja mnogima ne prija. Ne bi mi da se menjamo, radije bi da se bavimo time ko je kriv. I još pre, mi bi da se promeni druga strana, jer ona nije u pravu. Ona našu ljubav uzima olako.

Međutim, tu se reč LJUBAV olako uzima.

Nije čin ljubavi da po ko zna koji put činimo drugima (moleći ih za zahvalnost) dok oni uporno i sebično traže još. Čin ljubavi je da kažemo dosta. Ali ne zbog uvređenosti i iz revolta već zato da bi im dali šansu da realnije sagledaju život i ljude. Da razviju osećaj odgovornost prema sebi i drugima.

To je jedini put da se izađe iz začaranog kruga u kom niko nije srećan. Ni oni što im je pisano da doveka daju, ni oni što umisle da je nužno da im se doveka daje.

Sasvim je druga stvar da li će umišljeni izlazak iz uobičajene dinamike odnosa videti kao svoju šansu da steknu realno samopoštovanje ili će se još više utripovati i besno histerisati ili plakati nad svojom dokačenom sujetom.

Sasvim je druga stvar da li će se ucviljene žrtve nepoštovanja kad zavrnu slavinu (uslovljenog) dobročinstva osećati stvarno oslobođeno i rasterećeno ili prazno i odbačeno.

Suština je u tome, da mi možemo voleti ljude a ipak im reći NE. I time im poslati poruku. (Na njima je da li žele da je pročitaju.)

Ljubav i poštovanje se ne kamče moljakanjem.

Ljubav i poštovanje se ne zapovedaju.

Mi možemo biti blagonakloni prema svima ali ljubav u svojoj suštini ne podrazumeva pasivno pristajanje na žrtvu u beskonačno. Ljudima svakako treba dati šansu, ali valja dobro promisliti i o odgovoru na nju jer je taj odgovor pokazatelj njihove spremnosti da se menjaju i uzmu život u svoje ruke.

Ostavite komentar