Nauči šta je ljubav

26

Zašto ljudi krenu da čitaju knjige iz psihologije? Slučajno – to skoro nikada nije odgovor.

S knjigama iz psihologije se kreće najčešće ili iz potrebe da se dobiju odgovori na pitanja koja nas tište ili zato što je poprilično kul „raditi na sebi“.

Da se ne lažemo, mnogo šta je danas stvar trenda. A ima dovoljno ljudi koje nijedan ne zaobiđe. Tako se bez lajfkoučinga među ljude ne ide, smešimo se od jutra do sutra pozitivno mantrajući i sve u svemu svet je jedna divna cvetna bašta. Aha.

Šalu na stranu, nije danas uopšte lako snaći se u moru literature koja prečesto obećava ništa manje do psihološko otkrovenje. Jedini trud je, jelte, knjigu kupiti i pročitati. (E, da je baš tako.)

Hvalospevi i bajkovita obećanja su postali manir promocije knjiga koje se na različite načine bave čovekovom potrebom da upozna i razume samog sebe. A često se ispostavi da je sadržaj knjige sveden na opšta mesta i vrapcima znane činjenice.

Oko psihologije kao nauke i inače na našim prostorima i dalje ima mnogo stigme. Mnogo posprdnog i nipodaštavajućeg odnosa. Iju, sačuvaj i sakloni, kod psihijatra/psihologa samo ludaci idu – to je i dalje za solidan procenat ljudi dominantan doživljavaj svega s predznakom psiho. Elem, ne diraj i ne čačakaj.

Za takođe solidan procenat onih koji su izbegli atavizmima prošlosti par pročitanih knjiga iz psihologije je poziv da zauzmu stav sveznajućih. Da iz samoproklamovane pozicije intelektualne visine i širine sude i presuđuju o nivou svesti ili duševnosti drugih.

Tek za mali procenat ljudi psihologija je način da pomognu sebi da prevaziđu probleme s kojima se suočavaju. Da nađu rešenja za dileme koje ih muče. Da saznaju na koji način mogu da razreše konflikte. Da dobiju jasniju sliku o sebi i drugim ljudima. Ali i o načinima kako se realnost može tumačiti.

Popularna psihologija u svojoj suštini treba da pomogne čoveku da bolje razume sebe i svet u kojem živi. Da se lakše suočava sa svakolikim izazovima komunikacije. Da brže i bolje razrešava pitanja emocija i duše.

Frapantna je istina da živimo u svetu kom je većina ljudi skoro elementarno psihološki nepismena. U svetu u kom se o suštini ljubavi i bliskosti malo šta zna. U kome je količina iluzija i pogrešnih predubeđanja nestvarna. U kome je nesreća, nerazumevanje i mržnja celoživotni program.

Decu bombardujemo ogromnom količinom informacija i podataka zaboravljajući da ih naučimo da na pravi način vole i poštuju i sebe i druge. U školama ih učimo o svemu osim o pravim temeljima života. O tome kako da izgrade samopouzdanje, kako da razdvoje ljubav od manipulacije. Kako da kanališu svoje strahove i razviju mehanizme kreativnog iskazivanja sopstvene ličnosti.

Imamo stoga danas mnogo obrazovanih i pametnih ljudi koji se u stvarnom životu ne snalaze. Kojima je sve-ja-najbolje-znam moto življenja ali im je ljubav nerazrešiva enigma a porodica sve samo ne mesto mira i spokoja. Mnogo diploma a malo sreće i radosti.

Pročitala sam zaista dosta knjiga iz psihologije i za mnoge od njih mogu reći da su bile izvori bitnih saznanja. No, samo par knjiga nosi epitet psiholoških bukvara.

Jedna od njih je Ljubavologija. To je knjiga za koju mogu reći da svaki njen red potpisujem. To je knjiga čije me je čitanje ostavilo oduševljenom. (A nisam vam ja od onih koje lako padaju u trans, o ne).

U njoj sam pronašla potvrđenje svojih intimnih razmišljanja o ljubavi, prijateljstvu, porodici. Ali mi je takođe pomogla da razrešim neke lične nedoumice. To je knjiga koja jednostavnim rečima gađa suštinu.

I zato kad me pitaju – ajde predloži mi nešto iz te tvoje psihologije da čitam – k’o iz topa krenem da deklemujem. Ljubavologija, Bruno Šimleša. Kreni odatle, a za posle slede novi predlozi.

O njima i nekim drugim bitnim knjigama u narednim tekstovima.

Ostavite komentar