Nebuloze (od udvaranja)

17

Pošto se u pređašnjim pisanjima pozabavih vulgarnim, tupavim i svakovrsno neprimerenim net startovima da se sad malo bacim na elaboraciju onih koji krenu lepo i kulturno. Da ne kažem obećavajuće. Bar na prvi pogled.

Kao ilustracija sledi priča.

Stiže mi poruka, zapravo, zanimljivo i ne baš uobičajeno komentarisanje mog izgleda. Kažem sebi – opa, ovo je vrlo interesantno. Inače, šugavo nedeljno popodne, kućevnog posla na biranje, pa pomislim, u tom mom muvanju po stanu lepo će da padne malo mentalne zanimacije.

Dakle, odgovorim na poruku i to tako da ostavim prostora za različita tumačenja. Ciljano, naravski. Jer to kako ljudi tumače napisano govori rečitije o njihovim namerama od sile božije komplimenata i slatkih i obećavajućih poluistina i laži. I opet naravski, napisano skoro uvek bude protumačeno kao poziv – navali brate.

E muški. Tu vas odmah pročitam.

Odgovaram tako na poruke poslujući po stanu, a dotični oženjeni gospodin ozbiljnih godina, (s malo umeća lako se njima priznanje izvuče) postaje vidno sve zainteresovaniji. Sve mi jasno, drma ga, hajde da to tako kažem, kriza srednjeg doba, pa bi svoju muškost da potvrdi. Tu se uklapam ko kec na jedanaest. Jer, ne bi on svaku, provlači se to u pisanju. Ima čovek standard. Ne prodaje se jeftino. Mašala.

No, ispostavi se, strpljivost mu nije jača strana. Kreće da zamara s insistiranjem razmene brojeva telefona i viđenja po kratkom postupku. Net kao korak prvi, dalje, zna se već. Kafica uz k’o fol opušteno ćaskanje u večernjim satima. A posle nje…

Suština svih tih priča svede se na – obavezno me probaj. Uveri se kako sam moćan i kao osoba i kao muškarac. Jer, pa naravno, svaki od njih je k’o model za najseksipilnijeg tipa u okruženju. Ili ono, možda nisam lep ali sam neviđeno šarmantan, a o ostatku paketa da ne govorim. A u sve to da poverujem i da mi očito bude posle sat-dva površne, tipizirane žvaka komunikacije. Joj.

Pisanje u neko doba prekinem prilično smorena ali znam da me čeka epizoda br. 2. Ona se dešava sutradan. Kao opciju imam da poruke ignorišem ali ipak rešim da komunikaciju kulturno i elegantno okončam. Međutim, tip navalio samo tako. Poruke šalje u rafalnoj paljbi.

U tim mojim razmišljanjima kako da na finjaka zbrišem prekine me telefon. Zove sestra. Pričamo neko vreme a dotični čekajući odgovor šalje poruku – opet si zaokupljena pisanjem nebuloza po forumu?

Privedem kraju razgovor sa sestrom i u dve rečenice ga pošaljem u istoriju.

Bato, da ljigavišeš to može ali da vređaš, e to neće moći.

Pomislim, odakle mu ideja da bi takva (ili slična) rečenica kod bilo koga mogla da prođe. Pa i da pišem zadnje budalaštine teško da se poeni dobijaju vređanjem. Poenta je, zar ne, zbariti ribu a ne pokazati joj da je glupa. Taj bi se previd i nesmotrenost mogla razumeti i očekivati od nadobudnih klinaca sklonih da potkače ako im se učini da nisu dovoljno ozbiljno shvaćni i uzeti u obzir. Ali uz muškarca njegovih godina i iskustva zavođenja, stvarno teško. No, nestrpljivost mu došla glave.

Posle se zapitam da li kod nekih devojaka i žena takve verbalne izvale mogu da prođu? I koji bi to nivo samopouzdanja i samopoštovanja žena treba da ima (ili bolje nema) da iskulira uvredu. Koliko očajna treba da bude. Ili možda zagorela.

A onda mi pade na pamet – šta bi bilo da njemu neka žena nešto slično napiše. Kako bi on reagovao na uvredu?

• Da li bi je odjebao uz nebirane reči.

• Ili možda namerno i osvete radi, nastavio priču još ubedljivije, ugovorio randevu a onda je ispalio ne pojavivši se.

• Ili možda igrao uverljivo za zlatnu malinu do seks kontakta pa je tada pobedonosno otkaširao.

• Ili možda u teškom nedostatku kandidatkinja ušao u vezu u stilu, (sad me izvinite, muški da se izrazim) svaka se rupa računa.

• Ili možda u svom zanosu osvajanja ne bi ni konstatovao te i slične reči.

• Ili bi možda motivisan onim da se samo cilj računa sve to lakonski otpisao. U maniru, pričaj ti ženska šta god hoćeš dok si voljna da se baciš u horizontalu.

Ko zna. Stvarno, ko zna.

Ono što definitivno znam je da je svako priča za sebe. I svako je na nešto osetljiv. Moguće nas nekada i neke obične reči uznemire ili razbesne čak. Međutim, neke reči, neki komentari su uvek uvrede. I nikako se drugačije ne mogu tumačiti. I nije bitno da li su izrečene iz besa i s namerom da povrede i ponize ili slučajno i iz nehata. Opravdanja nema.

Ne gura ljudima niko reči u usta. Sami ih izgovore. A ako ih pustimo u samom startu da nas na sitno ili krupno vređaju, omalovažavaju i osporavaju a čemu se na dalje možemo nadati?

Poštovanju i ljubavi? Tome svakako ne.

Ostavite komentar