Neobavezne veze – žene (IV deo)

girl-1245773_960_720

Ajoj ljudi moji što je to klizav teren. Što se tu slavno gine.

Ono što je osnovna razlika u prilazu neobaveznim vezama između muškaraca i žena je to da žene, većina bar, svesno ili nesvesno, imaju očekivanje da ta veza preraste u nešto više. Da se jednog dana prevede u pravu.

Žene u neobavezne veze ulaze uglavnom zato što je to način da budu s nekim ko im se dopada. Zato što im je teško da kažu NE. One se lako ubede da će svojim ponašanjem osvojiti i pridobiti muškarca. Da će se i on zaljubiti.

Tu je i kategorija žena koje imaju malo drugačije agende od onih čisto emotivnih. One se ubede da će ih im poći za rukom da nateraju muškarca da se predomisli. Ide se po logici – ma samo da on meni padne u zagrljaj (ili šake) već ću ja njega smotati i smiriti. Biće on samo moj za koji mesec.

Za žene kojima je stvarno stalo do muškarca koji ne želi pravu vezu patnja je zagarantovana. Pružati ljubav i pažnju nekome ko želi samo seks je stalni izvor frustracije i tenzije. Međutiim, razočaranje sleduje i ženama koje pristaju na neobavezni program iz manje pitomih razloga.

Kada ulazak u vezu podrazumeva vrstu laži, razočanje je neminovno. Čak i onda kada se stvari završe onako kako žena želi.

Naravno, mnogo češći je onaj drugi ishod. Da posle nekog vremena ona bude eliminisana iz priče. Da li zbog toga što je on osetio u kom pravcu plovi brod ili zbog toga što mu je dosadila, nebitno je.

Čest je takođe i ishod da žena posle nekog vremena shvati da on nema nameru da je promoviše u pravu ni pod razno. Da je zapravo samo gubila vreme i pravila budalu od sebe dok je on živeo kao beg a ona oko njega obletala.

U celoj ovoj priči nije sporno što žena glumi da u vezu ulazi s istim pobudama i očekivanjima kao i muškarac. (Njega za to realno zabole.) Problem je što laže sebe.

  • Što gradi odnos u kom je konstantno zakinuta.
  • Što moljaka za ljubav i pažnju.
  • Što degradira sebe i uvlači se u mrežu iluzija i nerealnih očekivanja.

Ili u drugom slučaju, što glumi nešto što nije kako bi ostvarila cilj. Šta se predstavlja boljom nego što jeste. Sklonijom ka kompromisima i ustupcima. Njeno ponašanje je u dobrom procentu poza kojom želi da ga pridobije. Sve je posvećeno tome da ga ubedi da je ona savršena za njega. Sve je vrsta igre koja prestaje onog trenutka kada je cilj ostvaren.

Takve žene u prvi plan stave isforsiranu, najbolju verziju sebe. Onu koja im je na duže staze prezahtevna jer se sa njom nisu saživele. Koju kasnije više nisu spremne da pruže. Elem, čak i ako plan uspe, ako se on predomisli i poželi da budu ekskluzivan par tu sreće nema. On će se pre ili kasnije razočarati i osetiti izigranim jer će ona vremenom skliznuti u zonu komfornog ponašanja a to nije bajka koju je njemu prodala.  

Laži nikada nisu dobra osnova za uspešnu vezu.

Drugi čest scenario je da žene uđu u neobaveznu vezu s nekim ko im je do određene mere zanimljiv. Pošto boljeg nema u ponudi onda im taj aranžman savršeno odgovara. Ne moraju njega, kojim nisu skroz zadovoljne, da šetaju okolo. Sve je inkognito a opet nisu baš same. Plus imaju seksualni život i ponešto emocija u naznakama. Ma bre superiška. Elem, neka njega dok se bolji ili pravi ne pojavi.

U načelu sve je to strava ali na duže staze ume o glavu da se obije. Većina žena nije dorasla tome da muškarca drži u rezervi bez posledica. Toga mnoge postanu svesne kada on ode. Ta iluzija veze im daje sigurnost koja se uzima olako. A veza, iako na vrlo upitnim osnovama, daje im vrstu samopouzdanja koje netragom nestane ako muškarac otkaže aranžman.

Iako na njega formalno ne računaju, iako on nije model sanjanog, taj i takav neobavezni, ako veza potraje, postaje bitna stavka u životu. Stavka na koji žena i te kako računa dok se zavarava da joj je sve svejedno i da jedva čeka da se pojavi bolji. Međutim, kada on ode, ceo sistem života se ruši i ostaje gorak ukus samoobamne. A više od svega boli svest o tome da glavna krivica ide njoj na dušu.

Sad bi neko mogao da kaže – a šta ako u međuvremenu nađe pravog, onda to stvarno jeste džekpot.

Problem je u tome što žene koje bi pravog da traže dok su u neobaveznim šemama baš zbog te, nazovimo je, emotivne siguronosne mreže, nemaju realan prilaz vezama i očekivanjima koje postavljaju pred muškarce koji treba da se kandiduju za pravog. Previše je tu kalkulacija, nedosledosti i kontradiktornosti. Previše nerealnih želja, zahteva i ličnog precenjivanja. A suštinski, nesigurnosti i odsustva vere u sebe da stvarno zaslužuju boljeg od neobaveznog.

-*-

Treći scenario je vezan za žene koje imaju tešku istoriju muško-ženskih odnosa iza sebe. Žene koje su prošle patnju i razočaranje i više nisu spremene da im iko prodaje žvake. Obično razvedene i s decom čiji svakodnevni život i ne ostavlja mnogo prostora za velike ljubavne uzlete i sanjarenja. Kojima paket seks za seks sasvim odgovara. Koje za više od toga nemaju ni želje ni energije.

Za mnoge od njih to je i pitanje praktičnosti. One su dovoljno životom izakane i njima nove obaveze ne trebaju. One samo žele s vremena na vreme koji trenutak prijatnosti. Sem toga, ne žele rizik da na grbaču ponovo navale muškarca koji će im kao bivši kidati živce i jesti džigericu.

Svoje patose su prošle, drugi im nisu nužni. Da li su sve one baš odustale od ljubavi, sigurno ne, ali ih porazi i patnje koje su prošle čine s jedne strane mnogo proračunatijim a s druge mnogo manje spremnim za rizike. Otuda će radije izabrati ponudu za neobavezno druženje od konkretnog udvaranja. Strah od novih promašaja ume da drugačije postroji emotivna razmišljanja. Možda je to tužno ali za neke žene je to najbolji izbor.

-*-

Četvrti secenario je vezan za određen procenat mladih, modernih i urbanih žena, takođe i onih kojima je karijera na prvom mestu. One se kao i muškarci vrlo lako ubede da nemaju želju, ali ni energiju i vreme, da u veze investiraju svoje emocije. Neke od njih su zgrožene uobičajenom postavkom muško-ženskih odnosa i ne pada im na pamet da igraju po tom glupim nepisanim pravilima. Sve je to prevaziđeno i mačistički. Pišu zato neka svoja i od života uzimaju ono što im treba. (Ili misle da im treba).

Kako su od krvi i mesa biraju otuda neobavezne veze kao nešto što im je idealna mera. Što od njih ne traži da bilo kome bilo šta objašnjavaju ili se za nešto pravdaju. One su svoje, savremene i otresite. Kome to ne odgovara – ne zanima ih.

-*-

I za kraj koji red o ne tako retkoj pojavi u svetu neobaveznosti, posebno kod žena.

Elem, uđe se u vezu bez emotivnih aspiracija ka drugoj strani, međutim one se, neplanirano, vremenom jave. Šta tu može da bude problematično? Pa to je super. Na žalost, nije.

Kako u ovakvim vezama nema unošenja u dubinu odnosa i suštinskog upoznavanja ljudi, kako mane nisu tako očite a stvari lagano klize (a kako bi drugačije kad je samo seks u ponudi) javlja se zabluda da je to prava stvar. Iluzija uklapanja i slaganja.

Ta iluzija i pokušaj prevođenja neobaveznosti u pravi odnos se obično završi teškim razočaranjem. Realan život ima neke svoje zakone a ko bi polužmureći da šiba napred obično završi patosiran i dobro ugruvan.

Jedno je ciljano se viđati par puta mesečno i baviti se samo seksom i neopterećujućom pričom a nešto sasvim drugo graditi pravi odnos, uz sve što on sobom nosi.

NASTAVIĆU SE.

Ostavite komentar