Pašćeš mala i ti ne zvao se ja …

16

Koliko je pozitivno biti komunikativan? Teško pitanje. A mogući odgovori često prilično kontradiktorani. Kažu mnogi da je najbolje držati se kruga ljudi s kojima se razumemo. Ljudi koji kao i mi slično razmišljaju i životno delaju. Onih koji su nam nalik po interesovanjima i potrebama.

To je sasvim ok ali ipak mislim da se svet i ljudi mnogo bolje upoznaju posmatrajući ih u njihovoj raznolikosti. I ne samo to, verujem da samo suočavanjem s različitostima možemo do kraja da razumemo sebe. I to zašto smo takvi kakvi jesmo i zašto imamo stavove i ideje koje imamo.

Naravno, postoje ljudi kojih se uvek treba kloniti, međutim ima i onih koji moguće nikada neće postati deo našeg sveta ali od kojih možemo ponešto naučiti. Pre svega, o sebi. Sem toga, komunikacija sama po sebi, pa i ona netovska, često i nema neki poseban cilj. Nekada je način da pobegnemo od teških misli, da se opustimo, zabavimo. Dakle, bez velikih očekivanja ili potajnih nadanja.

Dešavalo se tako da uđem u prepiske koje ne obećavaju ništa posebno, a koje u nekom trenutku pređu u priču na temu – smuvati na brzaka ribu na netu. Većinu njih sam lako okončavala i još brže zaboravljala, no jedne se i dalje živo sećam.

Elem, krenem tako da se dopisujem s tipom koji vrlo pristojno izgleda a uz to je dovoljno kulturan. Međutim, u nekom trenutku shvatim da ima, danas tako popularnu osobinu, vidi-me-kako-sam-moćan-lik. Ceni on da je bogomdan i apsolutno neodoljiv. Pride je i tvrdoglav, u stilu – mala, pašćeš i ti ne zvao se ja … I da, bio je sasvim uveren u to.

U naravi mi nikad nije bilo da budem gruba i nekulturna ali je ponekad elegantna eskivacija skoro nemoguća misija.

Neki muškarci ne shvataju pojam reči – NE.

Zapravo, ga ne shvataju bez vređanja i ostalog arsenala pljuvanja. A na taj se nivo ne spuštam nikada. Skontala sam tada da moje jasno izgovoreno NE nije uzeto ni u razmatranje. Pokušavala sam suptilno da se iz svega toga izvučem u stilu – lepo smo se družili al ja bih sad otišla u ad akta. Međutim, taj moj elegantan trud da se udaljim iz vidokruga upornog dase nije uspeo. On je selektivno tumačio napisano. Naravno, u omiljenom mu maniru – mene ni jedna odbila nije, nećeš ni ti.

Kasnije ga to što na poruke nisam odgovarala nije sprečavalo da ih svejedno i dalje šalje. Logično, kao sjajna opcija je uvek ignorisanje, no, sine mi tada ideja. Da probam da sprovedem mali socijalni eksperiment. Pa da vidim hoće li upaliti.

Krenem tako, kao stidljivo i uvijeno, (morate u igri biti ubedljivi), da mu objašnjavam zašto sam ga tako uporno odbijala. U serijalu poruka siromašnih rečima i osmišljenih kao hod po jajima, posle šeste, sedme kažem razlog. Naravno, svo to moje kao preznojavanje bilo je praćeno njegovim ohrabrivanjem da se otvorim i slobodno mu „izustim“ istinu. Kažem mu tako – znaš, te slike na profilu, to nisam ja, to je moja mlađa sestra, ali mi inače ličimo …..

Pogađate šta je bilo dalje? Da da, više nisam bila interesantna.

Frajer ima standard. Neće on ni netovski da se zajebava s kojekakvim likušama, koje još pride nisu iskrene. Strašno, bre. E sad, to što je on navalentan i sporopaleći pa ne može da shvati da je nepoželjan to se ne računa. To što ne može da prihvati da nije krevetski san svake žene i to je nebitno. To što je jedini jezik koji razume jezik psovki i vređanja, to je sve trivija. Da da, ali samo kad bi se ružno šalili.

Za mene je ta situacija bila mnogo više od nalaženja načina da se zbriše od navalentnog dase. Bila je odraz vremena u kom živimo i dominantnih ideja, ili bolje iluzija, koje se „prodaju“ kao bitne za uspeh i u životu i u ljubavi.

Iluzija da lepota otvara sva vrata i rešava sve probleme.

• Da je garantovana ulaznica za svet moćnih. (E pa nije).
• Da je nužni atribut uspeha. (I opet nije).
• Da je dovoljna da sve ostalo padne u zasenak. (Joj, baš nikako).
• Da je zamena za nedostatak karaktera. (I opet, baš nikako).
• Da pokriva sve manjkavosti. (No no).

Pa i to da je „otvarač svih konzervi“. E pa definitivno nije.

Baja koji prodaje svoju lepotu k’o jedino dostignuće i kvalitet može realno da ponudi samo ponešto horizontalne akcije. (Vrlo verovatno jako upitnog kvaliteta). I to na sasvim kratke staze. Kome to valja i pasuje samo napred.

Na sreću, ili žalost, ne pasuje svima. O ne.

Znate ono – važno je da se pakovanje šljašti, a sadržaj može i buđav da bude. Međutim, sjajna hartija brzo završi u đubretu ali se šmek trulog dugo oseća.

Ko razume, razumeo je.

Ostavite komentar