Razlika između lajfkoučinga i psihoterapije

Psihoterapije

Koja je razlika između lajfkoučinga i psihoterapije? Na netu se na tu temu mogu naći tekstovi koji je objašnjavaju i koji daju odgovore na sve nedoumice koje ljudi mogu da imaju. Međutim, ma koliko razložno bilo objašnjeno šta je šta u glavama ljudi i dalje opstaje poprilično banalizovana slika i jednog i drugog.

Ovo je Balkan, i jedna od najgorih stvari koje se čoveku mogu desiti je da dobije etiketu – posećuje psihijatra. Dakle, ako hoćete da se društveno posmatrano upropastite samo krenite kod čika doce za glavu. Očas posla će pola grada da vas s podozrenjem gleda i malo se u stranu izmiče. Njoj/njemu nešto fali. Biti u pripravnosti.

Ne, nije ovo karikiranje. To je naša realnost, svidela nam se ili ne.

Mnogo je bolje i prihvatljivije probleme rešavati na primer: utapanjem u alkoholu, prežderavanjem, kockanjem ili pak premaćivanjem bližnjih nego se posavetovati s nekim ko bi možda mogao da pomogne. To nikako. Gde da se ta etiketa ponese. Ma ko iz momenta da ste u ludaju lansirani.

Stigma svega što u sebi ima reč psiho i dalje uporno opstaje.

U 21-om veku i dalje je prihvatljivije gušiti se u depresiji ili potpuno disfunkcionalnim i destruktivnim ličnim i porodičnim odnosima nego se obratiti nekome ko bi pomogao da se problem reši.

Kao suprotnost toj fobiji je neverovatan procvat lajfkoučinga.

Zašto?

Kratko i jasno, zato što je to poprilično fensi. Zato što je u nekom trenutku oko svega toga napravljena fama kao oko stvari koja je obavezni deo rada na sebi i nešto što umni i mudri ljudi ne propuštaju. Zato što je proglašeno (obaveznim) načinom da se postane najbolja verzija sebe. Nešto što žena od digniteta i stava mora sebi da priušti.

Ako ste moderni, urbani i u trendu onda je neki oblik lajfkoučinga – must have.

Lajfkoučing je postao vrsta dokaza da ste pametni i emotivno osvešćeni i da aktivno radite na svojoj dobrobiti, da se trudite da unapredite svoj život i učinite ga maksimalno uspešnim i produktivnim. Elem, sve sami superlativi.

Životni trening je postao sinonim za uspešnost.

Poseta psihijatru, psihoterapeutu i sl. je i dalje, na žalost, sinonim da ste u glavu opaučeni.

Šta je poenta ovog mog pisanja?

Pre nego što se odabere vrsta krovnog pokrivača i boja kuće prvo se stabilni temelji izgrade i zidovi od čvrstog materijala.

Ozbiljni problemi se ne rešavaju lajfkouč radionicom ili konsultacijama s životnim trenerom. To naprosto NE BIVA.

• Zlostavljanoj ženi ili ženi koja konstantno bira pogrešne partnere treba psihijatar koji će joj pomoći da osvesti mehanizam po kom bira partnere, pa tek kada to razreši pomoć nekog s kim će unaprediti svoju socijalne veštine.
• Ženi sa niskim samopuzdanjem treba psihološka pomoć pa tek kada zaista razume zašto ne voli sebe i zašto se omalovažava može da krene dalje i preko savetovanja kreira svoj život.
• Devojci iz disfunkcionalne porodice treba psiholog a ne neko ko će joj pomoći da pronađe koje joj zanimanje najviše leži.

Bojim se da se pred lajfkoučing stavljaju preveliki zahtevi. Da mu se daje moć koju nema i ne treba da ima.

Rekla bih da za neke ljude kojima pre svega treba psihološka pomoć lajfkoučing postaje način da sebi do određene mere pomognu ali i da izbegnu suočavanje s tim da je problem u kom su ozbiljniji nego što je to sebi žele da priznaju.

Lakše je ponosno izjaviti kako se pohađa radionica na kojoj se unapređuje lični emotivni i socijalni potencijal, kako se uči kreativnom razmišljanju i kreiranju željene budućnosti. Lakše je nego priznati da se brak raspada, da su odnosi sa decom na katastrofalno lošem nivou, da se na poslu trpi mobing, da zahtevi roditelja prevazilaze granice prihvatljivog. O gorim problemima da i ne govorim.

Lajfkoučing za neke postaje alibi kojim pokazuju da se trude da poboljšaju svoj život, ali im eto ne uspeva.

To banalizovanje i svođenje lajfkoučinga na urbani modni trend ili pak očekivanje da on bude lek za svaku boljku dovodi do toga da se neki očekujući polučudo i brzo rešenje za ličnu problematiku razočaraju učinkom i efektima, da se osete prevarenim i nasamarenim.

Opet neki drugi u svoj toj papazjaniji očekivanja i ideja vide svoju priliku da prodaju i naplate maglu.

To nikome ne koristi a najmanje onima koji dobro i uspešno rade svoj posao.

Ono što bih za kraj rekla – pomaka u životu nema bez izlaska iz zone konfora a to je danas lakše nego ikada. O da. Posebno u sveri psihološke pomoći. Internet i svakolika tehnološka dostignuća u tom smislu imaju presudnu ulogu. Danas ne morate izaći iz svoje sobe da bi ste razgovarali s nekim zaista stručnim ko vam može pomoći.

Za početak treba malo istraživati netom i forumima gde se anonimno možete raspitati i dobiti preporuku za psihijatra ili psihoterapeuta koji je specijalizovan za lečenje određene vrste problema i s kojim možete recimo zakazati razgovor putem skajpa.

Ali izgleda da je nama lakše da budemo moderni nego ozbiljni. Iako je naš život u pitanju.

No kako to često kažem – kako se bira, tako se i profitira.

Ostavite komentar