Sad me vidiš sad me ne vidiš muškarci

30

Živimo u vreme kada kada je moto bitisanja – ja, bre, imam svoja prava da živim kako hoću. Tako neki ljudi misle da je definicija slobode da rade sve ono što im je volja. Nikome oni ne duguju objašnjenje za svoje ponašanje, poteze i izbore.

Prenesno na muško-ženske odnose to može da izgleda ovako.

Krenete u komunikaciju s nekim ko na prvu loptu izgleda kao sasvim korektna osoba. Bez primitivnih i prostačkih upada u prvih 2 minuta komunikacije. Bez navaljivanja da se istog dana posle nešto malo priče i uživo upoznate i jelte malo krevetski podružite. Bez vređanja ako slučajno napišete nešto što se silno osetljivom dasi ne dopadne.

Elem, opuštena, normalna komunikacija na uobičajene teme. Savršena da se ljudi upoznaju i jedno drugo procene. Da uzajamno otkriju interesovanja, poglede na život, na ljubav i veze. Da saznaju očekivanja i želje. Da dobiju što bolju i širu sliku jedno drugog a kako bi odlučili da li žele da odu korak dalje i da se uživo upoznaju.

Tako komunicirate par dana, ili eventualno nedelju-dve, s muškarcem koji vam se čini kao sasvim ok osoba i kao neko ko potencijalno može da ima i kapacitet za nešto više. Ponekad razmenite i brojeve telefona, čuje te se i taman kad osetite da bi s reči valjalo preći na dela, tj upoznavanje, on iščezne.

Nestane s mape. Bez ikakvog obrazloženja. Neki ugase profil, neki se prebace na ignor mod. Ono, sad me vidiš, sad me ne vidiš.

Zašto to muškarci rade? Pa, ima ih nekoliko razloga.

• Ima muškaraca koji ne znaju šta hoće ni od života, ni od sebe, ni od žena. Oni imaju određene kvalitete ali im hronično fali da ih uobliče u paket koji ima nekakav realan smisao. Tako oni u večitom traganju za nekakvom izmaštanom ženom nikako ne mogu da se odluče. I tako, malo ih jedna interesuje, pa onda druga, pa treća. Oni misle, ako se za neku vežu možda će bolju priliku ispustiti. Obično biva da nalete na ženu koja im se učini boljom prilikom pa za sve ostale momentalno izgube interes. A to što nemaju petlje da normalno okončaju komunikaciju ili bar puste da zamre, pa mnogo je to bre zahtevno. Zamara njih to. To je dosadno.

• Ima muškaraca koji imaju vrstu opsesije da osvajaju. Neko unutrašnje žuljanje ih goni da se stalno potvrđuju, a kako bi drugačije nego udvaranjem. Tako oni kad procene da je priča potvrdila da imaju zeleno svetlo kod konkretne žene u trenu gube svaki interes. To je vrsta žestokog unutrašnjeg nemira koji ih goni na nova i nova osvajanja. I naravno, ne duguju oni ženi nikakvo objašnjenje što su isparili. To je smor. Šta on njoj ima da objašnjava. Ne zanima ga više i ajde zdravo. Sem toga, to je čist gubitak vremena, valja u nove pohode što pre krenuti. Uh kakav je svet mirisna bašta i kakvih sve tu cvetića ima.

• Ima i muškaraca koji možda nisu nezreli i s određenom psihoproblematikom kao prethodne dve kategorije ali im konkretna žena može biti prevelik zalogaj. Zapravo, zalogaj od kojeg bi se mogli udaviti. Poleti se u priči i obećanjima, u konstrukcijama raznim, pa se nakiti i ulepša više no što realna slika jeste i onda – šta će, kud će – pa zna se, u bežaniju. To je mnogo udobnije nego objašnjavanje zašto se naveliko lagalo.

• Ima muškaraca koji posle uzleta i oduševljenja shvate da im se konkretna žena baš i ne dopada toliko koliko su početno mislili. Još ako ona počne da pokazuje veliki interes to na njih deluje apsolutno odbijajuće. Takvi kidaju brže od Bolta u najboljim danima.

• I za kraj tu je kategorija muškaraca koja ima problem s vezivanjem. Kod njih se čak i na intuitivni nagoveštaj da je žena zanimljiva pali signal za uzbunu. Oni bliskost doživljavaju kao ukidanje slobode a za njih je to nepodnošljiva žrtva. Kod većine se nagon da nestanu budi posle upoznavanja žene ali ih ima i takvih koji se i pre susreta uživo izbezume i puf…

Sad me vidiš sad me ne vidiš muškarci su zapravo poprilično nezreli i s nedefinisanim odnosom prema bliskosti i ljubavi. Ne postoji određen tip žene koji bi ih mogao „izlečiti“. Jer nije problem do žene. Do njih je. Međutim, većina ne želi da se suoči s tim zašto ih ne drži mesto, zašto ekspresno brzo gube interes, zašto se izbezume na pomisao iole ozbiljnije veze. Nekima od njih je to svestan izbor i drugačije i ne žele da žive. No, većini je ipak lakše da prebaciti lopticu krivice na žene. Eto, za njih nema prave. To, ili čekati da ih prođe. Znate ono – još su mladi, još ima vremena.

Druga stvar, muškarci uglavnom ne vole da bilo šta objašnjavaju. Ne vole teška pitanja i suočavanja. Ne vole potencijalne probleme i zato uvek kada mogu biraju da odlepršaju bez reči. Jer, pa da, imaju pravo na to. E to je ona s početka pominjana definicija prava i sloboda. Šta on ima njoj da objašnjava. Nije zaniteresovan i doviđenja. Neće valjda njoj da objašnjava kako živi. Ih bre, pa muško je to.

Ono što je moja velika prednost u odnosu na mnoge žene je to što ponašanje ljudi generalno ne doživljavam lično. Od toga sam operisana. Da priča svako može šta god hoće, ali se dela jedino računaju. Tu se svako pokaže koliko vredi. Pa kad me život, s vremena na vreme, na takve nanese a ja lepo osmeh na lice i kažem sebi – hvala ti bože što me na vreme spase od budale. Jer, realno, s takvima sreće nema. Nikada.

A sačuvaj i sakloni ja da nekog jurim. Taj se rodio nije.

Drage moje, nema gore bede nego patiti za muškarcem kojem je bežanija stil života i komunikacije. I nema goreg majmunisanja od toga da se juri neko ko je iz nebitno kog razloga nezainteresovan.

Ne valja na nebitne ljude vreme, energiju i živce trošiti. Čekaju nas oni bitni.

Ostavite komentar