Seks ponuda: direkt u glavu

37

Ovo pisanje ide bez uvoda. Rekla bih da on i nije nužan.

Pre dosta godina stiže mi poruka. Prenosim je onako kako je i stigla, sa sve greškama u kucanju, pravopisu i gramatici. Kao i sve druge koje su usledile. Činim to radi verodostojnosti i dobijanja što jasnijeg utiska o kalibru pošiljaoca.

sex bez obaveza?? sponzorisemm

Prvo što sam pomislila bilo je – joj, ovo bre k’o oglas u novinama.

Naravno, iz momenta mi proradi gen radoznalosti. Ko li je dasa što talasa. Odgovorim nešto u stilu da nisam zainteresovana za sponzore ali da ima klinki koje sigurno jesu, pa može da proba kod njih.

Napišem to potpuno ciljano da vidim kakav će biti odgovor. On ekspresno stiže.

Moze i bez sponzorstva? koje si god? udata?

Tu već počnem da se smejem. Dasa je kompletan car. Sad je kao izazovnija ponuda bez sponzorisanja. Sad nudi svoj osebujni personaliti, i naravno, ponos međunožni. (To pod obavezno.) Sad ništa pare, pokloni ili već kako god to ide. To je, ono kao ozbiljnija ponuda. Da ne vređa moj intelekt, i tako to. Ništa kupovina, sad smo na nivou poštovanja moje ličnosti.

Au, brate.

No tu nije kraj mojoj zabavi. O ne. Glavna tek sledi.

Odgovorim mu, opet vrlo smišljeno, da ima curica željnih provoda i koječega i da navijam za njega da se tu ovajdi. Na tu konstataciju dobijam odgovor:

EJ JAVLJAJU SE KO LUDE AL SVE NEKE KLINKE SMARAJU. MA NIST OD TOGA

Vau. Čovek je mega, giga car. On bre ima kriterijum. On ima svoje standarde. Neće te balavice zinule za lovom. On bi nešto malo da je intriganije ili možda inteligentnije. Ili.

Stvarno, šta bi on to?

Mene definitivno potpuno fasciniraju likovi koji nudeći (to naglašavam) u prvoj poruci svoj pimpek na poslužavniku zamišljaju da žensko treba da padne u trans i odmah poleti da ostvari svoj životni san i doživi neprevaziđeno iskustvo kres šeme s kompletnim anonimusom.

Ne znam, možda stvarno ne kapiram kako to funkcioniše, možda to jeste baš strava izazov. Ono popaljivo, kao tajnovitost, nepoznato i rizično. Međutim, svejedno, ne mogu a da se ne zapitam – da l’ to uopšte negde pali. Ili preciznije, kod bilo koga s tri grama mozga.

Ponuditi svog voljenog u etar i to još uz obećanje money, money money … i očekivati neku normalnu da se javi?! Onda pomislim, pa normalna i ne treba, tu se skor računa. Međutim, grešim. Neće on neiživljene klinke, ‘oće nešto drugačije. On bi kvalitet. Verovatno zgodnu cicu koja se smeška, ne smara ga glupostima i suvišnom pričom, nema od njega nikakva očekivanja i zahteve a usput je strava u krevetu plus zabavna. (Takvu neku Ili kako god već da zamišlja tu savršenu).

Ajoj.

Tu negde mi gen za radoznalost naprasno ugine i kažem mu da saželjevam slučaj, da kod mene prolaza nema ali mu poželim dobar ulov. Kao odgovor stigne:

ok kiss.

Kultura, nema šta. Pit’o, dobio odgovor i odjezdio dalje.

Ono što mi je i onda bila dilema, a i danas je – ko je tu smešniji, da ne kažem jadniji. Likovi koji se na takav način prezentuju, (uz grandiozna očekivanja), ili žene koje će takve uzeti u razmatranje. A još pre, one kojima je nebitno s kim, dok je novac u igri.

I dalje sam u dilemi. Bojim se da je to mrtva trka.

Ostavite komentar