Sparivanje s preporukom – scenario prvi (varijante jedan i dva)

v8

Soliranje nije omiljen status kod žena. I rado bi ga se oslobodile. Al’ znate to, nisu ovo baš neka vremena za ljubav. Svi su nekako užurbani i stalno zauzeti, slabi sa slobodnim vremenom i opterećeni koječime. Sem toga, poprilično je opasno i nesigurno ovo savremeno doba. Svi pomalo s gardom i rezervom jedni na druge gledamo. Svašta se dešava i opreznost nije na odmet.

E tu se sparivanje s preporukom, da se moderno izrazim, savršeno uklapa. Nije da smo za tim lude ali o dotičnom preporučenom dobijemo ipak ponešto informacija. Neko ga zna i to nas oslobodi straha da se zalećemo u potpuno nepoznat teren. A posebno nam lepo ta ideja padne ako sami loše stojimo s prilikama i mogućnostima da nam potencijani pravi defiluju kroz život u paradnom hodu.

Najbolji i najelegantniji način da Njega, nečijeg druga, kolegu, brata i sl. upoznate je da to bude na nekoj proslavi gde se pojavljuje dosta ljudi. U goroj, i tenziono izazovnijoj varijanti, je to sedeljka za par ljudi gde ste vas dvoje jedini raspareni. I naravno, svi ostali znaju šta je jedan od ciljeva okupljanja. Kao slična varijanta je (asistirana) razmena telefona, potom malo sms i ostale priče posle koje usladi upoznavanje uživo.

Naravski, predhodi mu nešto nalik referenci dotičnog . Dakle, kad vam prijateljica, koleginica, poznanica, rođaka ili već neko poznat, nekog svog, za vas pravog, predlaže to obično ide uz birane reči. Akcent se stavlja na vrline a jedino što kao vrsta izrečenog minusa može da dođe u obzir je to kako on izgleda. Opisi se tu kreću u opsegu – nije neki lepotan ali je simpatičan i jako šarmantan. Ili pak – znaš on izgleda prosečno, malo je buckast ali je baš fini dečko.

I tako, u silnoj želji da vam se nešto napokon desi, da nekog upoznate, dođe i taj dan određen za spoj. Provedete sate spremajući se, isprobate nebrojene odevne kombinacije, našminkate se i doterate i pojavite u zakazano vreme na zakazanom mestu. Ma bre ko okršaj kod Ok korala. Naravno, iako svesni da je velika šansa da sve to uopšte ne uspe na toj opciji u razmišljanjima ne želite da se zadržavate. Radije se bacite na sanjarenja – on je Pravi.

A šta može da biva. Elem, pominjani scenario prvi, varijanta prva.

Pojavi se pred vama nahvaljeni, a ono, umesto simpatičnog buce ukaže se muškarac s ozbiljnim viškom kilograma koji je sve samo ne simpatičan i mio. Ostanete, blago rečeno, šokirani i pitate se, šta to bi. U ostatku, pokušavajući da svoj šok prikrijete, molite se bogu da je bar zanimljiv i zabavan pa da veče ne bude komplatan fijasko.

Pri tome vam kroz glavu prolaze pitanja tipa – a gde to i po kojoj definiciji se njegov izgled može opisati onako kako je vama opisan. Da ne bude zabune, isti šok vam sledi uvek kada vas srdačno preporučeni simpatični dečko šokira svojim, ajde da to tako kažemo, specifičnim, a nimalo privlačnim izgledom. Izgledom koji malo veze s opisom pre upoznavanja ima a koji je takav da vas nedvosmisleno odbija.

Logično, osećate se odmah kao poliveni ledenom vodom, a potom, ako ne padnete u zamku samosažaljenja, lako možete početi da sažaljevate njega i osećate mučninu zbog cele te glupe i nategnute situacije. Silite sebe da budete ljubazni i slušate to što vam govori, da održite neku konverzaciju iako jedino što želite je da što pre zbrišete u nepoznatom pravcu.

Kao varijanta dva scenarija prvog, kada dotični izgleda ok ili vam bar nije odbojan, s vrstom iščekivanja ulazite u komunikaciju s njim. Tu se naravno kao najsigurnije teme i pitanja prvo nameću ona vezana za posao i to čime se oboje bavite. Pitate ga, dakle, nešto nalik tome gde radi. Ono što usledi je minimum polusatni monolog o poslu kojim se bavi i firmi u kojoj radi gde potpitanja nisu nužna jer neće biti vremena da ih uputite.

Elem, bata razveže svoju pesmicu do detalja vas obaveštavajući i edukujući o lepotama omiljenog mu posla i zanimanja, dok vi posle desetak minuta ostajete da blejite u njega jer ne uspevate da pratite nepoznato vam gradivo. Potom usledi faza kada vam se prizeva dok isključeno klimate glavom da bi vrhunac zabave bio zaokružen fazom – menjam boje lica po spektru.

Kada se monodrama završi on je sav srećan i ozaren što je dočekao svoj trenutak i tako se lepo s vama ispričao. I naravno iščekuje željno novo pitanje koje se vi ne usuđujete da izustite u panici da ne usledi nova drama. To već ne biste preživeli. Nego smišljate kako da se zavesa spusti i (po glavnom motivu scenarija prvog) što pre zbrišete u nepoznatom pravcu i zatrete sve tragove.

Razumete vi potrebu ljudi da podele sa drugima ono što ih interesuje, svoje ideje, da pričaju o onome što vole ali komunikacija ne podrazumeva ono – ja pričam, ti ćutiš. Ali ni to nije najgore. Problem je najveći šta se takvim ponašanjem zapravo govori. A to je – malo me šta osim mog života zanima. Takvog sasvim sigurno ni vi nećete zanimati. On je svere interesovanja davno zaokružio. Ljubav i emocije teško da tu ne spadaju. Takav vam ne treba. O ne, definitivno ne treba.

Ostavite komentar