Šta to Srbi vole da čitaju

24

Da ne bude ni trena zabune, kad kažem čitanje ne mislim na čitanje statusa na fejsbuku il’ tviteru, sms poruka i elektronske pošte. O da, pogodili ste, mislim na knjige. I ne, one nisu otišle u istoriju.

Iako dve trećine ljudi na našim prostorima beži od knjige k’o od kuge, preostala trećina im rado posvećuje svoje vreme i pažnju. Pa, hajde da vidimo šta kažu biblioteke, šta mi to najviše čitamo.

Domaći autori

Sveukupno gledano najčitaniji su domaći autori. To ne treba da čudi. Volimo naše pisce iz više razloga. Nije to stvar samo lokalpatriotizma već vrste sigurnosti da ako se latimo knjige koju je napisao neko naš je veća šansa da će nam tema biti bliska i razumljiva. Da ćemo čitati o stvarima koje su nam zanimljive ili pak potencijalno korisne.

Inače, sama naklonost ka domaćem ide u nekoliko glavnih pravaca.

Nagrađivani pisci

Ninova nagrada, ali i neke druge, su garant aktuelnosti dela svakog lauerata. Suština je u radoznalosti. Pitamo se šta je to autor napisao pa se umnim književnim glavama dopalo. Po sistemu polariteta, deo čitalaca nagradu vidi kao garanciju kvaliteta i beg od trivijalnosti lake proze i još lakših tema. Deo, pak, želi da pozicionira svoj književni ukus i da lični sud.

Nikada ne valja sumnjati u želju i poriv naših ljudi da izađu na megdan kritici. Prosuđivanje (i osuđivanje) to nam je u krvi.

Ljubavni romani

Imajući u vidu da žene čitaju više od muškarca sasvim je logična popularnost “ženskog pera”. Dakle, ljubavne teme su uvek pogodak. Naravno, uz sav mogući spektar varijacija na temu.

Razlog za to leži mahom u činjenici da većina nas pripadnica lepšeg pola ima potrebu za vrstom emotivnog uzleta, pa i u bajkovitom smislu. Kako to obično nije posebno izvodljivo (ili poželjno) u realnosti onda nije loše da čitajući zadovoljmo tu želju.

Velike ljubavi, zanosi i strasti, zabranjene ili nemoguće veze, stradanja i patnje, iskušenja i izazovi, sve je to milje u kojem žene čitajući prožive neke svoje snove, maštarije ili pak iluzije.

Estradna književnost

Na vrhu popularnosti je i, uslovno rečeno, estradna književnost. Razlog za to je opet čista radoznalost. Ona u sebi može imati i pozitivno i negativno polazište. Neki će čitati zato što im je javna ličnost koja se latila pisanja simpatična. Oni kojima nije, čitaće da potvrde da su u pravu. Da pisanje, kao i autor – ništa ne valja.

Strani autori

Kada govorimo o popularnosti stranih autora glavna preporuka kojom se ljudi na našim prostorima vode su (opet) nagrade. Naravno, na prvom mestu Nobelova, ali i neke druge, a pre svih Bukerova i Gonkurova.

Žanrovska opredeljenost je takođe čest ključ odabira. Otuda čitanost trilera ili popularne psihologije nimalo ne čudi.

Međutim, ne tako mali deo naše čitalačke publike ima potrebu da izađe iz uobičajenih književnih okvira, kako izborom tema, tako i stilom pisanja. U toj želji da se opipa puls sveta u kom živimo leži odgovor na veliku popularnost savremene svetske književnosti. Posebno one s kraja 20 veka i ovog u koji smo zakoračili.

Probirljiviji čitalac želi da aktuelnost i otvorenost budu polazišta pisanja. On teži književnosti koja izlazi iz populističkih okvira. Izneti lični, necenzurisan stav o svetu u kom živimo, sagledati ga iz različitih uglova je ono što želi zahtevnija književna publika. A nema je malo. Iako ponekad mislimo sasvim suprotno.

Ljudi na našim prostorima žele da budu u toku zbivanja u svakom smislu. Žele intrigantne teme obrađene na pronicljiv i studiozan način. Žele beg od površnosti i prigodnog ulepšavanja. Bez udvorištva bilo kome i s jasnim izražavanjem stava autora.

Žele da čitaju dela intelektualaca koji se ne libe da promišljaju drugačije, koji iskaču iz kalupa opšte prihvatljivosti i podobnosti. Razložna autentičnost je ono što privlači i intrigira. Na ceni su autori s izraženim ličnim integritetom i kredibilitetom. S hrabrošću da se uhvate u koštac sa osetljivim (a inače često izbegavanim) temama. I da kažu ono što zaista misle, bez pakovanja u ukrasnu hartiju.

Srbi možda nekada igraju na “siguricu”, možda preferiraju laku literaturu, ali u isto vreme i te kako poštuju i čitaju autore koji imaju “petlje” da izađu na crtu i suprotstave se uvreženom (ili poželjnom) viđenju realnosti koju živimo. One, poput Mišela Uelbeka, koji u doba skrivanja iza maski korektnosti biraju da budu dosledno svoji. One koji su spremni da izađu van sigurnog književnog terena.

Ostavite komentar