Što glasniji, to važniji?!

v9

Tumačenje šta je kulturno ponašanje je u poslednje vreme mnogo komplikovana stvar. Šta sve ljudi cene da je sasvim prihvatljivo, čudo jedno. Sve češće mislim da mnogi obzirno ponašanje doživljavaju kao jaram bivših vremena. Alo, stigla demokratija i sloboda. Ima bre da se radi šta se ‘oće. (Da da, baš tako).

Sem toga, ko će da se trudi i pamti sva ta bonton pravila. Ko god da je to smišljao baš se raspisivao. Nema šanse da je sve to baš tako bitno. Nova su ovo vremena, novi zakoni. Nema se vremena za cinculiranje i prenemaganje.

Još kad su na scenu stupile nove tehnologije, joj karambola.

Sve je ok i sve može dok ljudima odgovara. I obratno.

Pilje ljudi tako u mobilne dok im se drugi obraćaju. I još se pitaju šta tu ima sporno. O kakvoj se tu nekulturi radi. Ajte molim vas, savremene generacije su to. Nemaju oni vremena da čekaju da drugi smisle šta će da kažu. Tu su sve te objave i statusi koji treba pregledati. Sem toga, to su multipraktik mozgovi. Može i da se kucka i sluša. Jašta nego da može.

Dok se ne ispostavi da negde ipak ne može. Čik da se proba na poslu sa šefom tako. Čik da se proba njemu prodaja fore – samo ti pričaj, sve te ja slušam dok instagramišem. Sigurno će da prođe. (Da da, baš tako).

Jedan od mojih „omiljenih“ kulturnih manira je – derem se dok pričam. S posebnim naglaskom na – raspredam privatne priče pred širokim auditorijumom.

Neki ljudi izgleda vuku žešće atavizme prošlosti. Dernjaju se i dalje k’o da se nadvikuju s brda na brdo. Za neke bih rekla da baš uživaju u tome da sa što više ljudi podele svoju intimu. Jes’ da većinu nikad pre videli nisu ali šta to mari.

Ima tu i onog – što su glasniji, to su važniji. Nego kako. Čvrst karakter, zvonak glas. Nisu bre oni neki plašljivci pa da potiho cvrkuću. To je za slabiće. (Da da, baš tako).

Ubedljivo “najslađi” su mi oni što se u punom busu preko mobilnog raspričavaju ali tako da ama baš svako od prisutnih može ama baš svaku izgovorenu reč da čuje. Megafon im nije ravan.

Pre izvesnog vremena u već prepun autobus ulazi devojka. Razgovara mobilnim. Inače, tridesetih godina, pristojnog izgleda. A o čemu i s kim je razgovarala – to smo uskoro saznali svi. Sa udvaračem. Dogovarali su se oko izlaska to veče. Ona mu je potanko objašnjavala šta sve treba da uradi kad dođe kući, usput se koketno smeškajući. Treptala je okicama pomalo se ženirajući. Tvdrila je pazar. Naveliko.

Objašnjavala kako je baš umorna, pa kako treba da nešto napravi da jede, pa da se malo odmori, pa da se onda obuče i sredi. A za sve to joj treba puno vrema i on mora to da razume. Onda mu je objašnjavala kako on ne kapira kako sve to nije tek tako, kako to ne može na brzinu i kako on ne razume njenu dinamiku. Ona ima neki svoj ritam i ne može sve to po kratkom postupku.

Obrtala je i okretala iste priče, dajući sebi naveliko na značaju. Naglašavala je svoju personu – i dodaću – osebujan personaliti.

A vala jeste bila upečatljiva, al’ ne na način na koji je ona mislila da jeste. Bila je posebna po tome što se petaestak minuta drala.

Na početku te predstave ljudi su se smeškali i zagledali ko se to raspričava. Posle par minuta smeškanje je prešlo u prevrtanje očima i osvrtanje da vide ko se to naveliko prenemaže i glumata ljubavno ludilo.

A epilog? Za njega ostadosmo uskraćeni. Izašla je iz busa i dalje pričajući pa ne saznadosmo ugovoriše li oni randevu ili ne. Inače, kako je izašla neko je revoltirano zavapio – ispriča li se više ludačo.

Mogu ljudi da smisle i umisle da je sve dozvoljeno i sve prihvatljivo. Da je to kako se ponašaju čista kultura i maniri, problem je samo što u to nikog drugog ne mogu da ubede.

Neka ponašanja su uvek odlika ili primitivizma ili bahatosti.

Neka ponašanja su sve samo ne odraz vaspitanja i kulture.

To je feler s tim vrlo rastegljivim tumačenjima kulturnog ponašanja i ličnim (fiks) idejama finoće. Nigde ne prolaze, sem u imaginaciji utripovanih.

Mogu ljudi da se zavaravaju da nova vremena nameću drugačije standarde i da se sve menja. Možda se mnogo toga menja ali elementarna kultura nije podložna trendovima.

Mogu ljudi da se upakuju po poslednjoj modi ali će ih ponašanje nedvosmisleno deklarisati tamo gde im je realno mesto.

Možda ne postoji precizna definicija za kulturno ponašanje, ali je svima više nego jasno kada ono izostane.

Ostavite komentar