Suptilne i ostale muške laži i istine

32

Kažu mi nekada ljudi – ma pusti ti tu muško-žensku filozofiju i psihologiju, imaš ti neki konkretan primer iz života. Pa naravno da imam, i to ne jedan. Tako sad malo izveštaji sa “terena”.

Elem, stiže meni poruka: Pozz prelepa.

Na takve i slične u 95% slučajeva ne odgovaram. Imam ogledalao i znam kako izgledam. Možda pristojino za svoje godine, možda simpatično ali da sam lepotica, brate nisam. Kad mi to napišu odmah znam da se radi o ljigavoj uvlakačkoj fori. On će da mi uvali kompliment a ja ću tri dana srećna da budem i u zagrljaj mu poletim. Ma nije nego.

Pogledam sliku dotičnog da iskompletiram utisak. Tu se iznenadim. Rasni muškarac od svojih 30-35 godina. Po načinu na koji se na slici izpozirao jasno mi je da je „smrt“ za žene. Tako ubeđenu grimasu – vidi me kakv sam frajer – ne viđam baš često.

Tu mi proradi gen za istraživačko novinarstvo. Sa sigurnošću od 99,99% znam da ga ništa ozbiljno ne zanima ali je pitanje – šta ga konkretno zanima? Rešim – to ćemo da otkrijemo. Odgovorim mu neutralno, a na to stiže:

Šta radi lepotica?

Odgovorim da odmaram. Tu usledi par pitanja biografskog tipa da bi posle njih stigla poruka:

Ne znam dal ćeš zameriti ali izgledaš tako jebozovno meni

Tu pomislim – evo ga, krećemo. Odgovorim mu pitanjem kako je to uspeo da zaključi iz jedne jedine fotografije k’o iz lične karte, na šta mi on odgovara da imam takvo lice. Kažem mu da je to baš zanimljivo. Da mu se pored svih devojaka i žena koje su lepo namontirane moje lice čini takvim. Na to stiže:

Zato što ja ne tražim lepe devojke, one me ne uzbuđuju. Nego žene kao ti, sa jednostavnim, malo ružnjikavim licem, ne mislim ništa loše da se ne uvrediš.

(Mislim se – bato ne moš’ ti mene da uvrediš jer odavno ne doživljavam lično ono što mi govore nepoznati ljudi. Joj, čega sam se sve naslušala, da sam se uznemiravala zbog toga odavno bi travicu odozdo gledala.)

Na to mu kažem, glumeći psihologa, da ženama ne valja pominjati reč – ružna, i da bi valjalo da bude malo suptilniji u svojim kvalifikacijama, ako već želi da ostvari neki kontakt. Tu bata izjavljuje:

Voleo bih da kažem ružno jer tako i mislim. Možda sam surovo iskren ali da i to volim, pre bih tebe ljubio nego neku lepu.

Dodaje: ako se ljutiš oteraj me u tri lepe i neći ti više pisati

O ne, dušo, meni je ovo baš slatka zanimacija. Propisno sam zaintrigirana gde ćemo stići posle početnog – pozz prelepa?! Odgovorim mu da znam kako net funkcioniše, i da svi misle da je sve dozvoljeno i to definišu kao iskrenost iako je nešto drugo u pitanju.

On odgovara: To je sloboda, ja ne želim da te maltrretiram i navaljujem, kažem šta želim, a ako ne želiš ne dosađujem

Kakvo bre dosađivanje, ma ludo se zabavljam. U podjebavajućem i ciničnom tonu (ako ga je razumeo a sva je prilika da nije) kažem mu da je on samo fini i iskren. Šta da radi kad voli nas ružne. Pa napomenem da je to moguće otuda što je kod nas ružnih lakši prolaz. Ono, kao, niko nas neće pa lakše padamo za slobodu. A lepojke se mnogo foliraju i imaju spisak zahteva.

Odgovara mi: Ne, one se najviše naljute i kažu da se ceni unutrašnja lepota a ne spoljašnja, što je glupost i foliaju nešto. Nije zbog toga. Zaista volim ružne.

Tip je car. Postah od lepotice do rugobe u par net koraka. Plus mi čovek objasnio da je taj transfer debilizma njegovo slobodarsko pravo.

Napričali smo se mi solidno. On je glumio mačo ludilo a mene je zanimalo do kojih granice to može da ide. Međutim, zbrisao je kada je ukapirao da mu ipak džaba trud. Ono što nije ukapirao je da nije sporno da se pali na žene određenog izgleda ali je vrlo sporno da ih startuje lažima, a potom, par minuta kasnije, insistira na svom pravu da kaže šta misli.

Dušo, ajde se opredeli, ‘oćeš da lažeš il’ da govoriš istinu, ‘očeš da hvališ ili vređaš.

Ljudi često laži i istine izbacuju po ličnom ukusu i nahođenju. Kako im kada pasuje. I to promovišu kao sasvim legitiman stil ponašanja. Uz obavezni argument, pa to svi rade. Možda. Ali mi nikako nije jasno što se onda šokiraju kad im se laži o glavu obiju. Što se bacaju u teške pljuačine kada njih drugi nasankaju. Ajmo onda malo skuliranosti.

No da se vratim na temu – zgodni bata. Za njega se ne sekiram. Prototip je muškaraca k’o stvorenih za jednokratne kres šeme. Pa ko voli nek’ izvoli. A zainteresovanih će biti dokle god ga izgled bude služio. Neke žene baš vole takve frajere. I kako god se oni prema njima ponašali i šta god govorili, oni prolaze. Otuda i procene da im se sve može i da im je sve dozvoljeno. A ako kod neke konkretne i ne prođu, šta ih briga, biće drugih.

Sasvim je deseta priča da se zbog te ideje da su bogom dani vrlo rano zabahate i osile i brzo svedu na samožive utripovane likove koji sem izgleda ništa drugo i nemaju da ponude. (Čast izuzecima).

Kod mene takvi ne prolaze. Šta da se radi, nisu uspeli da me ubede da je lepota prelazna. A ni da ću silno da dobijem na značaju i veličini ako me “overi” neki od tih umišljenih. Staromodna pa to ti je. Eto glupače mene, palim se na muškarce kojima sam simpatična. Na one koji su iskreni. Ma da, znam, skroz prevaziđeno.

A lepotani jaki na rečima i puni sebe, neka hvala, propuštam. Ali kao što rekoš, sloboda izbora.To uvek. Ko voli, samo napred.

Ostavite komentar