Trileri: 3 razloga zašto ih čitati

24

Znate li kako sam počela da čitam trilere? Tako što je jedan slučajno dospeo u moje ruke. Pomislila sam, kad je već tu, hajde da probam da ga pročitam. Nije ostalo na probi. Javila se misao – a što ne bih pročitala još koji. Da proverim kako tu STVARNO stoje stvari. Onda sam pročitala drugi roman, pa treći, četvrti…

I dalje ih čitam. A evo i zašto.

1. Krimi filmovi i krimi romani NISU isto

Kad je žanrovska književnost u pitanju, svi se mi suočavamo sa svojim predubeđenjima. Nameću nam se vremenom različiti utisci i u nekom trenutku izvedemo zaključak – to nije za mene. S trilerima to ide baš lako.

Zašto?

Najčešće zato što smo izbombardovani krimi filmovima gde pozitivac, žestoki frajer bez mane i straha, juri monstruoznog zlikovca, crnog da i crnji ne može biti. Skoro pod obavezno brutalnosti i krvi ima na sve strane. Eksplicitne scene nasilja su uobičajene.

Uz takvu sliku u glavi odluka da se držimo laganijih tema je sasvim logična. Međutim, književna krimi realnost je najčešće bitno drugačija.

Dešava se da je jedina sličnost rešavanje nekakvog zločina. To je obavezni kostur priče, ali je način na koji se ona gradi često veoma različit. Način na koji dobri pisci pristupe temi je mnogo realističniji, elegantniji i suptilniji. I svakako kompleksniji od filmskog koji počesto ide u pravcu prenaglašavanja straha i potenciranja filmičnih detalja. Ili pak ka karikiranju i banalizaciji. A to je ono što odbija.

Dobar triler ima vrhunski osmišljenu priču koja je pitka, intrigantna i nadasve inteligentna. Priču koja je logična i realno utemeljena. Priču u koju možete da poverujete i da se s njom saživite.

Da se ne lažemo, kad uđete malo u materiju, vremenom shvatite da nisu svi trileri jednako dobri. Niti svi autori sličnog umeća. Ono što se i brzo i lako može uočiti je da ta razlika nije u genijalno smišljenom zapletu. Niti u komplikovanosti same radnje i poželjnim obrtima. Čujte, dobra priča se podrazumeva. To je prvi i obavezni deo majstorije pisanja trilera. Glavna caka je u nečem sasvim drugom. U utemeljenosti likova. U njihovoj psihološkoj uverljivosti. U tom grmu leži zec. (I čeka na nas). Tu je magija.

2. Trileri su savršene psihološke studije karaktera

Znam šta sad može da bude prva asocijacija – kakve bre studije naravi i kakva psihologija. I šta bilo ko od nas ima od toga. Međutim, čitanje trilera može da bude mnogo više od adrenalinske zanimacije. Dobri trileri mogu, na interesantan i bezbolan način, da nam daju odgovore na potencijalno osetljiva životna pitanja i dileme.

Kako to ide?

Krenete sa čitanjem, polako se upoznajete s likovima, njihovim naravima, pogledima na život. Vrlinama i manama. Pozicionirate ih, sagledavate kakve odluke donose i zašto. Kako reaguju na izazove i krize. Neki vas fasciniraju, neke odobravate više, neke manje. Neki vas ostave začuđenim i zapitanim. Nad nekima se zgrozite. Sve to ide lagano uz razvoj same radnje. Pisac vas, zapravo, neosetno uvede u svet koji nije vaš, ali u kojem nađete sebe. E to je suština.

To je majstorija.

To da vas pisac uvuče u priču pa uhvatite sebe u razmišljanju kako biste VI reagovali da se u opisanoj situaciji nađete. Kakve biste VI odluke doneli i poteze povukli. On vam predoči neke drugačije uglove gledanja na stvari i nagna vas da se nad njima zamislite.

Sjajni trileri čine da se emotivno povežete s likovima u kojima prepoznate ljude iz svog okruženja, iz svog životnog miljea. (Čak i onda kad je pisac smestio radnju na neki hiljadama kilometara daleko udaljen kutak sveta.) Čini da u potezima junaka nađete odgovore na neke lične dileme, da vidite kako ih drugi razrešavaju.

Svi mi imamo potrebu za identifikacijom, za poistovećivanjem s onim što poštujemo. Imamo i potrebu da verujemo u dobro ali i da dobijemo smislen odgovor odakle porivi za zlom. I šta je njegov okidač. Želimo uverljive i razložne odgovore. Želimo sliku s dovoljno logičnih i sledstvenih detalja. Sliku kojoj ćemo u našim mislima udahnuti život.

Dobar autor trilera sve to i te kako razume. On zna da mu savršeno osmišljena radnja neće doneti mnogo toga ako su naravi likova k’o sklepane. Ljudi žele da čitaju o karakterima koje mogu da prepoznaju. S kojima mogu da se saosećaju, čije strepnje i nedoumice razumeju. I kroz taj spektar emocija koje čitanje izaziva mogu da dobiju ideje za odgovore na neka pitanja koja ih u realnom životu okupiraju i intrigiraju.

I ne samo to.

3. Trileri su najrealniji vodiči za upoznavanje sveta

Sjajni pisci trilera znaju da je imperativ da im čitalac poveruje. Za to je nužan inteligentan zaplet, uverljivi likovi ali i realistično oslikavanje mentaliteta ljudi koji su glavni akteri romana. Potrebna je šira slika o ljudima i zemlji u koju je radnja smeštana. Potrebno je da se realno dočara ambijent u kojem se ona dešava. Bez turističkog ulepšavanja i kićenja. Bez uobičajeno ušminkanih fasada i predela. Bez obaveznih lažnih osmeha i jeftine pretvornosti.

Dobra detektivska proza nudi nefotošopiranu realnost, koju baš zato poželite da vidite. Zato što slici koja vam je prikazana verujete. Zato što ona nije crno-bela, niti u pink nijansama. Zato što se na neki način osećate sigurnim da nećete biti prevareni i zavedeni. Kao što najčešće jesmo slušanjem turističkih bajki.

Istina je da živimo u vreme ultimativnog ulepšavanja i idealizacije. Krimi romani dobar deo svoje autentičnosti crpe iz iskrenog prikaza sveta u kom živimo. Iz prikaza koji nam dozvoljava da ga vidimo bolje i jasnije. I time da ga lakše razumemo i prihvatimo.

Kažu – o ukusima ne valja raspravljati. Svakako. No, ako pričamo o najboljim trilerima, ako pričamo o najuspešnijim savremenim autorima, za mene, tu nema posebne dvojbe. Islanđanin Arlandur Indridason, šveđanin Hening Mankel, norvežanin Ju Nezbe, škotlanđanin Ijan Renkin su na samom vrhu. Uz njih je čitanje svakako više od grozničavog iščekivanja razrešenja. Naći krivca jeste ciljna kapija, ali je put do nje suština priče.

Ako poželite da pročitate jednu sjajnu knjigu, jedan divan triler onda je moj predlog Grobna tišina – Arlandura Indridasona. Ako nikada niste čitali krimiće, čitajući ovaj poželećete da to promenite. Ako ih već čitate, onda je Indridason neko koga nikako ne želite da propustite.

Ostavite komentar