U voće mi ne dirajte

68

Senzacionalizam u braku sa konzumerstvom i eto savršenog načina da rešite problem niskog pritiska. Dajem predlog, posvetite se malo istraživanju tekstova i sajtova posvećenih zdravoj ishrani i odmah ste ga rešili. Uspeh zagarantovan.

Svakako će vas sačekati proverena i dokazana tvrdnja da ste debil jer ste ceo život neku namirnicu pogrešno jeli ili je pravili na suludo štetan način. (Čudo jedno kako opstadosmo do sad.) Onda će vas izvestiti o najnovijim istraživanjima šta i kako u buduće valja da jedete i pravite kako bi bili zdravi, vitki i tako to.

E sad, kako sva ta naučna istraživanja, ili šta god već, baš i nisu u sinhronizaciji uočite posle nekog vremena da u priči oko zdravstvene dobrobiti ima mnogo nelogičnosti i suprotstavljenosti. Jedni tvrde jedno, drugi drugo ali dijametralno obratno. A šta je istina, ne zna se.

Do pre koju godinu važio je zakon – nipošto masti. S njima se iz momenta u grob lansirate. Onda se ispostavilo da one i nisu toliko strašne, da samo valja voditi računa koje unosimo. Usput se provukla ideja da iza cele te ujdurme zapravo stoji farmaceutska industrija, da ne kažem mafija. Valja lekiće i pilulice prodavati. Mora u to ime nešto da se žrtvuje. Završi tako slaninica na crnoj listi.

Poslednjih godina u modu uđoše modeli ishrane. Samo se u neki od njih ubacite i bog vas video. Tako pre koji dan naletim na tekst koji obećava sjajno zdravlje i liniju bez velikih odricanja. Tvrdi nam autor da se sve jesti može samo je pitanje kad i koliko. Međutim, ispostavi se da to baš i nije istina jer: šećer ni pod razno, ni mlečni proizvodi takođe. Voće je isto zabranjeno. Ma ima da se otrujemo od tolikog šećera u njemu.

E tu već popizdim.

Jel’ to neko u trešnje šećer ugurao u proizvodnom procesu. Pa ih obogatio kojekakvim aditivima, silom konzervanasa zaštitio i veštačkim bojama i mirisima dovršio. Jel’ to neko hoće da na račun evolucije primedbe stavi. Eto, urme su preslatke, iz upotrebe ih treba izbaciti. Ma sigurno onaj odgore nije znao šta radi pa omanuo s količinom šećera. Sram ga bilo. JOJ.

Ne može mene niko da ubedi da moje jabuke iz dvorišta (nikad prskane) ne valjaju zbog slatkoće u sebi. Da ću od njih da se k’o prase nagojim. Da treba da se odreknem malina ili smokava jer, pa da, i to je preslatko, odmah ću šlauf oko stomaka dobiti. Baš od njih.

Ljudi se goje jer jedu mnogo a ne troše energiju na fizičke aktivnosti. Nema tu mnogo filozofije.

A ko čeka da mu mediji ili samozvani gurui zdrave ishrane liniju dovedu u red vala će da se i načeka. Problem viška kilograma se rešava odgovorom na pitanje zašto se u hrani traži uteha. Zašto se u hranu beži kao u spas. I od čega.

Prekomerna težina je skoro uvek odraz osećaja bespomoćnosti. Gojaznost je odraz određene psihološke problematike. Kad se ona osvesti onda se nađe snaga da se preuzme kontrola nad svojim životom, pa i težinom.

Ne smetaju nama jagode već nam smeta kilo sladoleda od jagoda u kojem se tuga guši. Ne smeta nama kajsija već brdo krofni s džemom da s njima gorak život zasladimo.

Nema u vezi prirode ničeg pogrešnog. Čovek je taj koji se o prirodu ogrešio. I koji se utripovao da je prirode bolji i jači.

Ostavite komentar